Saši Cvetanoviću, osumnjičenom za ubistvo Nikole Bojovića, ugrožena je bezbjednost u zatvoru u Spužu, jer je navodno vođa ‘zemunskog klana’ Luka Bojović već platio njegovu likvidaciju 400.000 evra.
Cvetanović je u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu izolovan u posebnoj ćeliji sa pojačanim nadzorom i u šetnju izlazi isključivo sam, saznaje podgrički dnevnik od službenika zatvora.
Prema nezvaničnim informacijama, iz zatvora u Spužu, među službenicima ovog zavoda kruži priča da je Bojović već dao nalog da se Cvetanović likvidira.
“U zatvoru je velika frka. Cvetanović je izolovan, pod duplim katancima i ne smije ga jedan komandir sam izvesti iz ćelije. Sam izlazi na šetnju, strogo se vodi računa o njegovoj ishrani, jer postoji bojazan da ga neko otruje. Dobili smo naređenje da, u slučaju napada na njega, možemo pucati”, ispričao je službenik zatvora.
Iz Uprave zatvora potvrdili su da je Cvetanović pod pojačanim nadzorom, ali da je tako od kada je doveden u istražni zatvor.
Cvetanović je optužen u Srbiji da je direktni izvršilac ubistva Nikole Bojovića, brata vođe “zemunskog klana” koji je još u španskom zatvoru.
Bojović, zbog čije je likvidacije proteklih mjeseci bilo više hapšenja, ubijen je krajem aprila u centru Beograda.
Iako je još prošlog novembra profesor dr Vladan Petrović u Badnjevcu kod Kragujevca postavio solarno postrojenje bez panela, koje sakuplja i skladišti sunčevu energiju koja cijele zime može da se koristi, niko u Srbiji nije zainteresovan za njegov izum.
S druge strane, predstavnici 19 zemalja, poput Indije, Švedske, Nemačke, Norveške, Škotske, Engleske, Italije, Turske, dolazili su da se uvjere u snagu postrojenja. Profesor svakog dana pregovara sa njima i, ukoliko niko iz Srbije ne bude zainteresovan, on će postrojenje prodati najboljem ponuđaču iz inostranstva.
- Naša zemlja se ponaša kao da joj ništa nije potrebno. Mi ćemo radije da kupimo tehnologiju od stranaca. S jedne strane imamo mlade koji su najbolji na svijetu, a s druge nemamo samopoštovanje i sigurnost u sebe. Tako će se desiti da postrojenje prodam strancima, a onda će Srbija da ga kupi od njih po mnogo većoj cijeni – navodi profesor Petrović .
On dodaje da bi to postrojenje omogućilo da sve toplane u Srbiji rade na sunčevu energiju tako što bi je sakupljale preko ljeta, a koristile zimi. U okviru ovog sistema mogao bi da se uradi i sistem grijanja na biomasu, a postoji i mogućnost da se proizvode energane.
Petrović kaže da su dolazili stručnjaci iz Jordana koji su želeli da se uvere da postrojenje može da skladišti energiju 48 sati. Profesor im je pokazao da sunčevu energiju, koja je dostigla 300 stepeni Celzijusa, mogu da čuvaju četiri do pet meseci. Nakon tog vremena temperatura je bila 200 stepeni, iako je spoljna temperatura padala i na minus 28 stepeni.
- Prvo smo prije tri godine uradili prototip laboratorijskog tipa, koji je mogao da se smesti u prostoriju. Na taj način smo, zapravo, htjeli da pokažemo da je profesorova ideja izvodljiva. Prototip je snage desetak vati, jer je urađena parna turbina koja ima mali stepen korisnosti. Ona je mogla da sakuplja sunčevu energiju preko dana, a potom da emituje struju 24 sata – objašnjava fizičar Marko Vuksanović koji u profesorovoj firmi Alternativne energije radi na poslovima razvoja solarne toplane.
Kada su Amardži Rijat i Hardip Seira, predstavnici londonske firme Stor enerdži, prepoznali potencijal ove tehnologije, zatražili su da uradimo idejno rješenje i razvoj velikog sistema. Oni su finansirali čitav projekat, jer su željeli da vide efekte pilotskog, većeg postrojenja. Ova londonska firma i dalje finansira projekat profesora Petrovića.
- Sistem se sastoji od koncentratora prečnika 10 metara i termičke snage 50 kilovata. Radi po principu optičkog sočiva tako što prihvata sunčevu energiju i sakuplja je u jednu tačku, odnosno žižinu ravan, čiji je prečnik 300 milimetara. Kada sa tolikog koncentratora sakupite sunčevu energiju i stavite je na malu površinu, u žižinoj ravni dobijate temperaturu od 1.800 stepeni Celzijusa. Nijemci su uspjeli da dostignu samo 1.000 stepeni. Ovo je prva jedinica solarne toplane u kojoj se energija akumulira tokom ljeta da bi se tokom zime koristila za greijanje objekata. Taj izvor toplote može da se koristi i u industriji za sušenje voća i povrća, hemijskoj ili industriji drveta, kao i za procese sterilizacije, pasterizacije, izbjeljivanja ili pranja. U ovom sistemu može da se akumulira toplotna energija od 40.000 kilovat-časova – dodaje Vuksanović.
On kaže da trenutno rade na izradi male jedinice za kućnu upotrebu. Koncentrator će imati prečnik dva metra, a služiće samo za proizvodnju tople vode.
On bi mogao da nađe primjenu u hotelima, bolnicama i sličnim objektima.
Znanje stekao u Nemačkoj
Petrović je u Srbiji završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsjednik Goše u Palanci i Beogradu, a potom je postao tehnički direktor kragujevačke firme Romanija. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gdje je za samo šest meseci postao šef Manesmanove ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu Krup u Esenu, koja zapošljava 180.000 radnika. Za dve godine je doktorirao u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. i u Kragujevcu otvorio firmu Alternativne energije u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vetra.
Živi u Badnjevcu sa suprugom Suzanom. Njegov sin iz prvog braka Danijel studira u Karlsrueu, a drugi sin Mišel radi u kragujevačkoj opštini.
Sunce stabilan energetski resurs
Tačno je da bi sada trebalo obezbjediti novac za pravljenje tih sistema, ali bi sve kasnije bilo besplatno. Cijela Srbija bi besplatno dobijala električnu energiju, jer smo mi uspjeli da napravimo postrojenje koje 365 dana bez prestanka od sakupljene sunčeve energije može da proizvodi električnu energiju. Tačnije, pretvorili smo sunce u stabilan energetski resurs – objašnjava Petrović.
Kako je uveden telefon u Srbiji?
Vladan Petrović smatra da njegovo postrojenje nije prihvaćeno u Srbiji, jer je “naš narod protiv svih novina”. Zatim je ispričao anegdotu o uvođenju telefona u Srbiji.
– U to vrijeme živio je neki inženjer Pantić iz Bogatića u Mačvi, koji je radio u Simensu. Pošto je stekao veliki imetak, riješio je da dođe u Srbiju i uvede telefone. U listu “Videlo” objavio je konkurs na koji mogu da se jave svi koji hoće da uvedu telefon. Jedini koji se javio bio je industrijalac Đorđe Vajfert, koji je imao pivaru. Panta potom ode kod ministra vojnog Svete Nikolića i zamoli ga da prvo njemu uvede telefon kako bi narod slijedio njegov primer.
Ministar ga dovede do prozora, pokaza mu tri konjanika i reče da mu bolji telefon od njih ne treba. Panta onda zamoli Kostu, pomoćnika ministra, da uvede telefon u ministrovu kancelariju kada ovaj bude bio odsutan. I on pristade. Kada se ministar vratio, Kosta ga pozva iz svoje kancelarije. Ministar podiže slušalicu i kada prepoznade njegov glas, spusti slušalicu i poče da ga traži ispod stola i u ormarima. Pošto ga nije našao, onda je svojim službenicima rekao da ništa ne diraju dok ne dođe pop da vidi da to nije nešto protiv boga. Tako je Srbija posljednja u Evropi uvela telefone, a Panta se dao na put u Ameriku i nikada se nije vratio – ispričao je profesor Petrović.
